Glasanje na biračkom mestu
Birač glasa na biračkom mestu na kojem je upisan u izvod iz biračkog spiska. Birači u Vojsci Srbije glasaju na biračkim mestima najbližim jedinici ili ustanovi u kojoj se nalaze, a birači u pritvoru ili na izdržavanju kazne – na biračkom mestu u zavodu.
Svaki birač najkasnije 5 dana pre izbora dobija poziv za glasanje (dan i vreme glasanja, broj i adresa biračkog mesta, redni broj u izvodu). Birač nije dužan da ponese poziv i birački odbor mu ne sme uskratiti pravo da glasa zato što ga nije poneo.
Osobi koja se kreće uz pomoć psa vodiča i ima odgovarajuću ispravu (dokaz o obuci osobe za kretanje sa psom vodičem i dokaz o obuci psa) birački odbor je dužan da omogući slobodan pristup objektu i biračkom mestu.
Postupak za svakog birača, redom:
- Provera UV lampom
- Utvrđivanje identiteta
- Provera u izvodu iz biračkog spiska i potpis
- Obeležavanje prsta sprejem
- Uručivanje glasačkog listića
- Poučavanje birača o načinu glasanja
- Glasanje iza paravana
- Ubacivanje listića u kutiju i napuštanje biračkog mesta
5.1. Provera da li je birač glasao na drugom biračkom mestu
UV lampom se proverava kažiprst desne ruke, ispod korena nokta. Biraču koji nema kažiprst desne ruke proverava se sledeći dostupan prst udesno (srednji → domali → mali) i konačno palac te ruke. Biraču koji nema desnu šaku proverava se kažiprst leve ruke, odnosno sledeći dostupan prst ulevo i konačno palac. Ako birač nema šake, provera UV lampom se ne vrši.
Provera kažiprsta desne ruke UV lampom
Ako se UV lampom utvrdi trag mastila iz spreja, smatra se da je birač već glasao na drugom biračkom mestu. Birački odbor mu ne sme dozvoliti da glasa, a birač je dužan da bez odlaganja napusti biračko mesto.
5.2. Utvrđivanje identiteta birača
Identitet se dokazuje važećom ličnom kartom ili važećom putnom ispravom (pasošem).
- Lična karta mora biti važeća. Ako je istekla, uz istekli dokument mora se priložiti potvrda da je Ministarstvu unutrašnjih poslova podnet zahtev za izdavanje nove lične karte. Isto važi za pasoš.
- Vozačka dozvola, skenirana lična karta i zdravstvena kartica NISU dokumenti kojima birač može dokazati identitet (vozačka dozvola ne sadrži JMBG).
- Birači u Vojsci Srbije mogu identitet dokazati i vojnom legitimacijom (sa slikom i JMBG).
- Birač koji glasa u zavodu za izvršenje krivičnih sankcija može identitet dokazati i ispravom koju mu izdaje taj zavod.
Ako birač ima važeći dokument sa drugim prezimenom u odnosu na izvod iz biračkog spiska, birački odbor mu omogućava da glasa – pod uslovom da se na osnovu slike i JMBG može utvrditi da je u pitanju ista osoba.
Treba insistirati da se poziv za glasanje, koji se uručuje članu koji utvrđuje identitet, pocepa i baci nakon potpisivanja birača u spisak – kako bi se sprečilo beleženje podataka birača koji su izašli na glasanje.
5.3. Provera da li je birač upisan u izvod iz biračkog spiska
Član koji utvrđuje identitet saopštava članu zaduženom za izvod ime, prezime i JMBG birača i redni broj iz poziva za glasanje, ako ga je birač poneo.
Kada pronađemo birača u izvodu, zaokružujemo redni broj ispred njegovog imena (znak da je glasao), nakon čega se birač potpisuje na odgovarajućem mestu. Birač se potpisuje obrnuto – ne okrećemo birački spisak.
Potpisivanje birača u izvod iz biračkog spiska – spisak se ne okreće
- U izvodu može biti više birača sa istim imenom i prezimenom – zato se uvek proverava i JMBG, da bi se zaokružila i potpisala prava osoba.
- Ako birač nije u izvodu, proverava se spisak naknadnih promena (sastavlja ga RIK i deo je izvoda). Ako nije ni tamo, birača treba uputiti da proveri gde je upisan na upit.birackispisak.gov.rs ili telefonom kod Ministarstva državne uprave i lokalne samouprave.
- Ako birača nema pod prezimenom iz dokumenta, treba ga pitati da li je menjao prezime i potražiti ga i pod prethodnim. Tada može da glasa samo ako je JMBG u dokumentu isti kao JMBG u izvodu.
Birač sa invaliditetom koji ne može svojeručno da se potpiše može otisnuti pečat sa podacima o identitetu ili pečat sa ugraviranim potpisom (faksimil).
Pečat sa podacima o identitetu i faksimil
Birač koji nije pismen, odnosno birač sa invaliditetom bez pečata/faksimila, stavlja otisak prsta ili se umesto njega potpisuje pomagač kojeg je doveo. Ako nema pomagača, bilo koji naredni birač može biti pomagač. Članovi biračkog odbora NE SMEJU biti pomagači. Pomagač se potpisuje svojim imenom i prezimenom. Nepismeni birači i birači sa invaliditetom ne moraju imati nikakvu potvrdu da bi poveli pomagača.
Strogo je zabranjeno bilo kakvo dopisivanje u izvod iz biračkog spiska! Kršenje ove zabrane podrazumeva poništavanje glasanja na biračkom mestu.
Ako birački odbor ne nađe neko lice u izvodu, nikako ne sme da ga dopiše i ne sme mu dozvoliti da glasa – bez obzira na to što ga eventualno poznaje ili što to lice tvrdi da glasa na tom mestu.
Birač ima pravo da sam odluči na kojim izborima će glasati. Birački odbor ne sme da ga primorava da glasa na svim izborima koji se sprovode na tom biračkom mestu. Birač može da glasa samo na izborima za koje je upisan u izvod (npr. ko je prijavljen po boravištu, upisan je samo u izvod za parlamentarne izbore).
Članovi biračkog odbora ne smeju na odvojenom papiru da zapisuju podatke o biračima koji su glasali (ime, JMBG, redni broj…). To je pravljenje paralelnog spiska!
Takođe: ako osoba kod koje je spisak čita imena naglas, voditi računa da osoba pored ne zapisuje i ne vodi paralelni spisak.
Sa paralelnim biračkim spiskom vodi se evidencija ko je izašao da glasa i javlja se u „centralu“ iz koje se ljudi dalje ucenjuju.
Dozvoljeno je jedino pisati recke (crtice) na odvojeni papir, kako bi se zabeležila izlaznost. Izlaznost javljamo lokalnom koordinatoru po unapred dogovorenim intervalima (na svaka 2 sata). Ako se na biračkom mestu vodi evidencija o izlaznosti, podaci o broju birača koji su izašli moraju biti dostupni svim članovima biračkog odbora.
5.4. Obeležavanje prsta birača sprejem
Na početku izbornog dana neophodno je testirati sprej: naneti ga i proveriti vidljivost ispod UV lampe.
Članovima biračkog odbora koji rukuju sprejem (pa im ostanu tragovi) treba dozvoliti da glasaju na svom biračkom mestu uz rešenje o imenovanju za člana biračkog odbora.
Birač prilazi članu koji mu sprejem obeležava kažiprst desne ruke ispod korena nokta, kao znak da je glasao. Ako nema kažiprst – sledeći dostupan prst udesno i konačno palac; ako nema desnu šaku – kažiprst leve ruke, odnosno sledeći dostupan prst ulevo i palac. Ako birač nema šake, obeležavanje se ne obavlja.
Obeležavanje kažiprsta desne ruke sprejem
Ako birač iz bilo kog razloga odbije da mu se prst obeleži sprejem, birački odbor mu neće uručiti glasački listić, odnosno neće mu omogućiti da glasa.
5.5. Uručivanje glasačkog listića
Pošto se biraču obeleži prst, sledeći član biračkog odbora mu uručuje glasački listić.
5.6. Poučavanje birača o načinu glasanja
Nakon uručenja listića birački odbor je dužan da pouči birača – tako što ga upućuje:
- da može glasati samo za jednu izbornu listu, zaokruživanjem rednog broja ispred naziva liste;
- da je glasanje tajno i obavlja se iza paravana;
- da popunjeni listić presavije tako da se ne vidi kako je popunjen i tako ga ubaci u odgovarajuću kutiju;
- da je glasanje slobodno – niko nema pravo da ga sprečava ili primorava da glasa, da ga poziva na odgovornost zbog toga što jeste ili nije glasao, ili da traži da se izjasni za koga je glasao.
5.7. Tajnost glasanja
Birački odbor je dužan da tokom celog dana vodi računa:
- da na biračkom mestu bude prisutno onoliko birača koliko ima paravana;
- da između paravana bude razmak od najmanje jednog metra i da su postavljeni tako da niko ne može videti kako birač popunjava listić;
- da niko ne prilazi paravanu dok birač popunjava listić;
- da niko ne sugeriše biraču za koga da glasa;
- da jedno lice ne glasa umesto drugog.
Nije dozvoljeno ni da članovi porodice zajedno glasaju iza jednog paravana. Za glasanje uz pomagača važe posebna pravila (videti poglavlje 6).
Ne dozvoliti da se rad biračkog odbora ubrzava – u prostoriji može biti SAMO onoliko birača koliko ima paravana!
5.8. Ubacivanje glasačkog listića u glasačku kutiju
Nakon popunjavanja, birač presavija listić, ubacuje ga u kutiju i napušta biračko mesto. O tome se stara i član biračkog odbora koji stoji u neposrednoj blizini kutije.
Ako birački odbor konstatuje ili posumnja da neki birač nije ubacio listić u kutiju pre napuštanja biračkog mesta, obavezan je da o tome obavesti policiju i lokalnu izbornu komisiju. Ako primetimo da je birač izneo listić, moramo ga upozoriti da je to krivično delo i da će biti obaveštena policija.
Vladajuća partija sigurnim glasačima pre glasanja daje popunjeni listić koji oni ubace u kutiju, a prazan listić iznesu kao dokaz da su glasali kako im je naloženo. Taj prazan listić se zatim popunjava i daje sledećem glasaču.
Birači mogu da glasaju samo na onim izborima za koje su upisani u izvod. Pošto se potpiše u izvod za parlamentarne izbore, birač prilazi članu koji rukuje izvodom za lokalne izbore, gde se postupak ponavlja; zatim dobija listiće za jedne i za druge izbore.
Glasačke kutije moraju da imaju oznaku na koje se izbore odnose – papir sa oznakom izbora zalepljen na kutiju. U praksi se često na kutiju zalepi glasački listić (listići za različite izbore su različite boje), ali priručnik RIK-a to navodi kao pogrešno; ako se ipak uradi, taj listić se po završetku skida i ubraja u neupotrebljene. Poželjno je odrediti člana koji stoji pored kutija i stara se da birači pravilno ubacuju listiće.